Kad se pomešaju histerija i panika, nastaje ljubav

Znate onaj osećaj kad se zaljubite?

Kad vam se neko dopadne?

Setila sam se toga sad za Dan zaljubljenih i pred svoju godišnjicu.

Kažu neki da su svi ljudi na svetu isti. 

Ne slažem se.

Ali se se slažem sa tim da svi imamo ista osećanja. 

Posebno isto volimo.

Isto se zaljubljujemo.

Isto smo nervozni pre nego što treba da se vidimo sa osobom u koju smo zaljubljeni. To stanje je poput mešavine histerije i panike. 

Smešno mi je sad to nešto.

I tako to traje...

Posebno u periodu udvaranja.

Evo, i sad mi  zastaje dah i trnu mi noge i piški mi se.

To je jedno od osećanja koje nikada neću zaboraviti.

A onda paniku i histeriju zameni osećanje mira. A mir dolazi sa ljubavlju.

Kada zavolimo osobu u kloju smo zaljubljeni, kada provedemo neko vreme koje je nama dovoljno da se osetimo sigurno kraj nje, nastupi božanski mir. 

I to je to.

Muž i žena, mačka pečena :D

Jednostavna je životna misija. 

Jer je život = ljubav = mir.

Nije uopšte komplikovan. Dok ga mi ne zakomplikujemo nekim trendovima u razmišljanju.

Meni niko ne treba, sve ja mogu sam/sama. Kul sam.

Jebo trend.

Volite se, ne stidite se, ne komplikujte, živite jedan miran dan. 

I tako svaki dan.

Mir nije dosadan, kako kaže još jedno uvreženo moderno mišljenje.

Mir je cilj.

Srećan vam Dan zaljubljenih. 

Neka bude najdosadniji ikada!