Čovek provede čekajući u redu bar dve godine svog života, ako je pripadnih srednje klase, dakle siroma’, dakle većina nas.
U pošti stajanje u redu traje oko 30 minuta. Dok čekate da vam uzmu pare za račune na kojima su vam sigurno naplatili nešto što niste potrošili, uvek se nađe neka mama sa bebom koja “mora” preko reda ili baba koja žuri jer, bože moj, čekaju je tolike obaveze ovog sunčanog penzionerskog dana. A tu je i “poslovna” žena koja ne prestaje da trtlja u telefon iako lepo piše da je zabranjeno korišćenje. Valjda zato da bi se izbegao neki incident, pošto su ljudima prilično istanjeni živci.
U socijalnom je stajanje u redu posebna poslastica. Šaltera milion, ljudi koji čekaju milijardu, toliko je sve puno da red ne postoji, grupisani smo u mase. I onda ispred vas ima samo još dvoje - ta daaaa - pauza od pola sata - od 10 do 10. 30. Bože, zašto ja ne radim u državnoj instituciji da mi svane sunce. I onda se završi pauza. I onda čika iza stakla kaže: "Pa nije valjda da svi čekate kod mene." I ljudi objasne da čekaju i na šalteru pored. "Ali taj šalter ne radi", kaže čika. Ha-ha-ha-ha, vic dana! Vratite se na kraj reda od četiri metra.
U mupu čekaš za pasoš sa gomilom papira. Stigneš na red, fali ti neki M ili G ili koji već obrazac, vraćaš se, pa se ponovo vraćaš, čekaš taj pasoš nedelju dana... Ja sam svoj uzela po hitnom postupku - za jedan dan. Šta nam to govori. Da je moguće to odraditi za jedan dan! A na izgovore o tome da ima mnogo stranaka a radnika premalo ima da povratim. Svi jako dobro znamo koliko ima zaposlenih preko veze. U svim administracijama!
U banci je jedina dobra stvar to što one bar izgledaju lepo i mirišu lepo, za razliku od državnih institucija. Valjda zato da bi odale utisak da banka ima para, da se podizači kredita ne brinu dok se budu zaduživali do guše. A ostalo isto sranje, čekanje u redu sa svojim papirećem u ruci, broj 405. I oni čuvari, sve starac do starca, pitam se koga bi oni mogli da savladaju da krene pljačka. Moju babu sigurno.
Kod lekara čekanje je poseban fenomen. Stajanje u redu, a stolice tri, a baba i deda po 50, pa stoje i kukakju. Naravno da kukaju, naravno da ih boli. A u redu kod lekara se čeka satima, a to je ništa koliko se čeka da se dođe do termina za pregled. Satima stojite ko mumija u redu da vam zakažu i onda mi kaže sestra: "Sledeći slobodan termin je u oktobru 2016." Ha-ha-ha-ha, gledam je, trepćem, dignem jednu obrvu, ćutim, a ona meni: "Pa ti dođi neki dan, pa čekaj u redu da vidiš da li će da te primi kad prođu svi zakazani". I onda ti čekaš, nekad te primi a nekad kaže ne primam i ti tako uzmeš slobodan dan na poslu (koji moraš da odradiš) da bi stajao u redu u hodniku u bolnici. Sjajno! I nije to ništa, ja nisam baš baš hitan slučaj. Kad kaže dedi ispred mene koji je doživeo infarkt da je sledeći slobodan termin kod kardiologa za šest meseci. Još sjajnije!
I nisu tu krivi radnici, kriva je ova govnjiva, korumpirana, nesposobna država! Ne može da reši najjednostavnije stvari – da popravi rupu na putu kako treba, da prehrani ljude, a hoće u Evropsku uniju. Pitam se da li su uredno podneli sve papire za pristupanje.
A da se vratimo na malog mene i malog tebe. Posebno se pitam oko problema zvanog fali ti jedan papir, možda još nešto. Prvo treba da dođeš u određenu ustanovu i pitaš šta ti treba, jer se na telefone ne javljaju, onda nekako doneseš sve to, onda ti fali nešto, pa odeš opet da skupiš dokumente, a ovi ti ne daju sve što si tražio. Ti pojma nemaš, pa ispadne da moraš opet ceo ciklus da prođeš... To, u stvari, znači da treba da uzmeš odmor da bi sve obavio jer sve te ustanove rade kad i ti. Koji ćeš mi moj ako radiš do 17h ili kraće? KOJI ĆEŠ MI!?
I kuda ćeš bre sa svim tim papirima, što kaže onaj poster: seme ti drogirano, nenormalno! I stalno taj izvod iz matične knjige rođenih. Dokazi, dokazi im trebaju da si živ. To je neverovatno i fascinantno u ovoj digitalnoj eri. Sve to lepo može da se uradi preko interneta. Ukucaš mi ime i vidiš da li sam rođena ili sam umrla ili sam venčana zaposlena ili penzos. Nemoj me zajebavati! I onda od tebe službenik pokupi sve te papire, pa od onog posle tebe još pet papira, pa od babe iza sedam papira, i šta ćeš sa tim? Šta ćeš sa tim?! Kapiram da ih koriste za potpalu. A sve one organizacije što apaeluju da se štedi drveće treba da protestuju ispred gorenavedenih mesta i još ponekih.
Ne bi me čudilo da na svoju sahranu moraš da doneseš potvrdu da si zaista umro.
Da vam kažem, sve je to jedan dugačak seks, i to loš, jer se niko ne loži, a na kraju nema ni satisfakcije. Samo suv papir. I taj jedan koji ti fali da bi svršio posao.
Нема коментара:
Постави коментар