Kad porastem, biću baba, ali odmah

Da vam kažem, jedva čekam da odem u penziju, ako je bude bilo, ako se ne bude radilo doživotno ili Srbija nekako bude preorana, pa sravnjena sa zemljom.

Dakle, želim da ustanem kad hoću, a to će verovatno biti u 7 ujutru. Sve babe to rade, ne znam u čemu je fora, valjda to uspavljivanje u fotelji sa prvim kokoškama ima nešto sa tim.

Onda kad ustanem malo da počistim, da odem do prodavnice, pa onda lepo da mi moj deda skuva neki drnč, pa da posedamo u fotelje i čitamo, masiramo noge, pa kad zapičimo u šetnju popodne. Da pokupimo neku bednu penziju i da kupimo banane ili tako nešto mekano. 

Kad ste u 20-im sve je super, mladi ste, puni snage, ludilo, najlepši ste, a onda dolaze te neke kasnije 30-te i 40-te, kad niste ni baba ni devojka. 

Šta tu da se radi kad nastupi kriza srednjih godina? Svi pričaju o pubertetu u adolescenciji, ali niko ne priča o pubertetu u srednjim godinama. 

Tu se isto menjaju hormoni i ceo sistem se ponovo poremeti, spreman za starost. 

Možda je taj drugi pubertet i zajebaniji baš zbog toga. 

I onda se kupuju motori, seksi oprema od glave do pete i ona druga, neki primerci nabave ljubavnice, ljubavnike ili i jedno i drugo.

I tu postoji tačna razlika između nekog ko malo osveži stajling i prevozno sredstvo i onog ko poma'nita. 

E, pa kakva sam ja, čini mi se da ću poma'nitati tu negde na početku 40-ih – kupiću jedrilicu i poginuti u bari nekoj, nekom jezeru, nešto. 

Zato bih ja da pređem u babu posle tridesetih. Lepo, nema ljubomore na mlade cice, nema brojanje sedih, nema razmatranja fejs-liftinga... 

Daj baba da budem, da imam popust na prevoz, na biblioteku, u prodavnici, bisere na sebe da okačim, čipkane rukavice i pleteni šešir, ima da budem tako šik. 

Sve ti je oprošteno kad misle da si izlapeo.

I šta sve možeš da čuješ i vidiš dok se praviš da si gluv i poluslep. 

A i nekako sam uvek volela stare ljude, ima nešto u njima što nema u mladima. Neki mir, ne pomirenje sa sudbinom ili tako nešto, nego kao da su „ukapirali“.

Oni se ne nerviraju zbog stvari zbog kojih se mi nerviramo.

Kažu bitno je da smo zdravi i da ima da se jede, šta ostalo može da bude problem.

A ja brinem i brinem i brinem, a zdrava sam i imam šta da jedem.

Hmmmm...

Dakle, kad porastem, biću baba!

Nadam se, mnogo nalik mojoj. 

P.S. A nadam se da ću završiti OVDE. Jer, manekenka da budem.