Debela, gojazna, popunjenja, debeljuškasta, krupna, buca,
debeljuca, pozamašna...
Mi ti za debljinu imamo reči ko Eskimi za sneg.
Ne može žena da se opusti da jede kad joj se jede i šta joj
se jede i koliko joj se jede.
Sve se nešto stiska, malo, malo, pa na nekoj dijeti, sa interneta
nas bombarduju raznim receptima, preparatima, alatima za gubljenje kilograma.
Svi o tome pričamo, pa se zagledamo u ogledalu, pa padamo u očaj kad primetimo
da nam je stomačić malo iskočio.
Aman, ludila.
I kad je uopšte to sve počelo?
Zar nisu pre žene bile i ovakve i onakve i ranije i niko ih
zbog toga nije toliko maltretirao. Svaka našla muža i svaka jela šta joj se
jede, ako je bilo šta za jesti.
A sad svega ima, a ona neće slatko, pa neće slano, pa neće
sok, pa mora da vežba, pa mora da bude privlačna celom muškom rodu, a da joj
zavide žene. Ajoj, umorih se.
I niko nije imun na ovo ludilo. I ja se gledam u ogledalu,
očajavam što me steže suknja, ne mogu da dišem. A i tata mi kaže da imam „rambo
ruke“. Tata se zeza, a ja u zemlju da propadnem.
A što, ne znam. Valjda sam tako vaspitana internetom,
televizijom i magazinima.
Svim onim fotošopiranim fotografijama i snimcima.
A da ludilo bude još veće, tome su počeli da podležu i
muškarci.
Te „ugojio sam se ovoliko“, te „vidi mi stomak“, te „ovo mi
ne stoji dobro“...
A ono, koga briga. Voli se čovek i sa manjkom i sa viškom
kilograma. A valjda tako i žena.
A ja, ja sam se
doselila kod mađioničara u kuhinji. Hvala bogu, spasla sam se. Da ne trpi čovek
moju kuhinju nego da ja uživam u njegovoj.
I baš mi je lepo sa pet kilograma „viška“, i taj „višak“ ima
ko da voli i održava.
Jer ja sam njegova debela devojka :D
Нема коментара:
Постави коментар