I posle 15 godina ti bude bolje

Ponedeljak je, a ja sam još mamurna ili pijana, nisam sigurna. 

Izašla sam u subotu, em što sam pila, em što sam pušila cigarete ko hajduk, ali najgore mi je što nisam spavala.

Ja sam spavaholičar, mogla bih da prespavam dan-dva, mogu da spavam u bilo kom položaju, pa čak i na motoru u pokretu.

Mom trenutnom stanju ne pomaže ni to što sam prestala da izlazim, pa sam totalno izgubila kondiciju. Već u ponoć sam bila zrela za krevet, ali avaj, došlo je i tri sata ujutru, za neke i pet, bilo je povraćanja. Ceo paket.

U tri sam samo malo prilegla da se odmorim i probudila sutradan u podne obučena i izgubljena.

Kad prestanete da izlazite, svaka povremena žurka je skoro kao pokušaj samoubistva. 

U nedelju sam bolovala. Ceo dan. Jedva sam ustala, jedva sam se okupala, jedva sam jela, sudovi su se samo gomilali, čak nisam ni pisala, nisam ni lakirala nokte, što inače radim nedeljom - jako bitna akcija za mentalno opuštanje.

Pala sam „u nesvest” oko 16h, a onda je valjalo posetiti roditelje oko 20h. Da sam samo mogla ostati u krevetu, sve bio bilo ok, možda.

Žedna i gladna ceo dan, nisam cigaretu zapalila, kao ni danas.

Dakle, urnisala sam se, a čak se nisam ni toliko napila, niti je to bila neka ludačka žurka. Ali, avaj, ne može se živeti dvostruki život, u ovom slučaju ne mogu se raditi dva posla i izlaziti uveče.

Tj. ja bar ne mogu to da radim, možda ima nekih energičnijih ljudi, ali oni mora da su totalno u k*cu. 

Vidite, ja sam „fazna” osoba, u prevodu bila sam u fazama kad sam izlazila svako veče, kao i onda kada mi se uopšte nije izlazilo.

Izlaženje je full time job. 

Morate u potpunosti da se posvetite takvom životu. Skroz ste u tome, znate šta se kad dešava, ko će tamo da bude, pa čak i dokle će da traje žurka, imate sve kontakte, znate cene pića...

I nije vam ni naporno jer spavate do 14h sutra, pa dok popijete kaficu i jedete, već je 17h, onda lagano okrećete telefone i raspitujete se, dogovarate, još malo pa se spremate za izlazak i eto vas tamo oko 23h do zore, a onda repriza celog procesa dok vam ne pozli.

Onda jedan dan iskulirate da se regenerišete.

A onda sve ponovo, dok vam se konačno ne smuči na trajnije staze.

Onda sledi depresija usled besciljnosti življenja. 

A onda sledi priznanje da ste u k*cu, pa preporod i preraspoređivanje prioriteta.

Veoma šokantna stvar, praćena suzama i mučenjem i menjanjem ritma spavanja, ponovnim sticanjem koncentrace, discipline.

I posle 15 godina ti bude bolje :D 

Onda, da popijemo po jednu, pa da počnemo.