Kada vam život odradi jedan „džudo-prc“! S ljubavlju

Znate one dane kada vam ništa ne ide od ruke? A ni od noge.

Dan zvan peh ili šah mat.

Kako vam draže.

• Zvoni alarm
• Isključite ga
• Sklopite oči na još pet minuta
• Kasnite na posao
• Skačete iz kreveta sa tahikardijom
• Udarite cevanicom o sto
• Odšepate do kupatila
• Perete zube na wc šolji
• Perete ruke i usput pljuskate lice
• Iz ormana mahnito bacate stvari u potrazi za nečim crnim, danas nema nikakvih kombinacija
• Zakačite se na ekser koji viri, krvari vam podlaktica
• Na brusu se otkači bretela, odustajete od brusa, stavljate ešarpu za kamuflažu
• Navlačite čarape, pukne žica, mater tiiiii!!!
• Stavljate samo korektor i maskaru, labelo držite u šaci i mažete ga dok se zapetljavate u kaput
• Trčite u lift odvezanih pertla
• U skoku iz zgrade zaronite u baru ispred ulaza, a pošto su vam cipele poluobuvene čarape su vam sada mokre
• Tu se zapertlavate, dok „letite“ ka stanici pokušavate da se zakopčate na oluji
• Sve izgleda tako strašno i apokalitično
• Niko da stane na jebenom pešaščkom jer danas nema cice od juče, ličim na klošara sa kosom koja je viri u fronclama iz dronjavog šala
• Autobus polazi sa stanice, mašete mahnito, vozač se uplaši i produži dalje
• Sledeći bus je za 15 minuta
• Sad imam 15 minuta da se tu malo popravim na stanici (Kad kažem popravim, ne mislim na žargonsko značenje te reči)
• Otvaram torbu da pronađem ogledalo
• Aaaaaaaaaaaaaaa, pogrešna torba, prazna!
• U hororu sam
• Javljam se da kasnim na posao
• Vraćam se kući bessssna
• Lupam vratima, sikćem ko mentalno obolela zmija
• Uzimam ispravnu torbu, lupam vratima pri izlasku, ukućanima ništa nije jasno
• Sedam u taksi, idem do stanice
• Čekam bus
• Sve vreme jako namrštena
• Palaćam kartu
• Zvoni telefon, poziv sa posla
• Baterija se isključuje
• Udaram glavom o staklo
• Stižem u Beograd konačno
• BusPlus kontrola, pipkam se po džepovima kaputa
• Karta je ostala u drugom kaputu
• Kada vidi moje lice u besnom grču zaobilazi me i nadrkana kontrola
• Preživim dan na poslu, niko me ništa ne pita, ne bih ni ja nekoga ko tako izgleda, a možda me nisu ni prepoznali
• Vraćam se kući s posla, u beli veš je upala crvena čarapa, bela odeća je roze boje
• Odlazim na spavanje
• Ustajem mamurna od besa

A onda vidim moje dve mačke, mog jedinog čoveka, propušten poziv od mame, hranu koja se krčka u kuhinji i svetla grada kroz prozor.

Plus, danas je mojoj baki rođendan.

Hvala ti, Bože, za ovakav dan.