I onda tako ustaneš u 7, nekako se dovučeš po zimi na posao do kojeg ti treba sat i po vremena putovanja jer je u drugom gradu. Pun si elana, spreman za nove radne pobede, onako umereno normalno, da ne preterujemo.
Uključiš komp, pootvaraš sve svoje tabove i onda te jedan od njih obavesti: no internet access. Strava, taman da skuvam kaficu i da doručkujem dok se sve vrati u normalu.
A onda se ništa ne vrai u normalu oko pola sata. Polako svi pristižu u redakciju i tražmo rešenje, ali ništa ne upali.
Prođe tako 4 sata. Četiri sata se ne čini kao mnogo vremena, kao strava, izblejali smo, nismo radili.
Ali ja nikako da ubedim sebe u to. Šta je dobro u ubijanju vremena, blejanju, izbegavanju posla. Ako sam već došla hoću da radim, da ne radim mogu i na nekom zanimljivijem mestu.
Da li sam ja jedina koja se na odmoru uzmemiri posle nedelju dana? Nisam u toku, pokvariće mi neko moj mukotrpni rad, ne drži me mesto, volim da radim iako stalno kukakm u vezi sa svojim poslom.
Da li sam ja jedina koja se na odmoru uzmemiri posle nedelju dana? Nisam u toku, pokvariće mi neko moj mukotrpni rad, ne drži me mesto, volim da radim iako stalno kukakm u vezi sa svojim poslom.
Psihopata u treningu.
Ovde se ipak radi o nečemu što čujem često od ljudi u prevozu, kafiću, kućnim okupljanjima.
Dosadno mi je, ne znam kako da ubijem vreme, idem da izblejim.
Dosadno mi je
Da krenemo od prve konstatacije od koje se naježim. Čekaj, dobio si dan na dar, on je kratak i predivan. Kako je moguće da može da ti bude dosadno?
Kad si mlad i imaš najviše energije i elana, nekako se desi (ne znam kako) da ti je dosadno i svaki put kad bih rekla kako mi je užasno dosadno, desilo bi mi se neka drama zbog koje bih zažalila što sam to rekla jer je problemi nisu dosadni, oni su strašni.
I onda scvaki put kada bi mi bilo dosadno, ja bih skočila i uradila nešto, nešto zabavno.
Nemojte da vam bude dosadno, jer će se život pobrinuti da vam i te kako ne bude dosadno, a možda vam se njen način ne svidi.
Ne znam kako da ubijem vreme
Jer je vreme nešto što treba ubiti, umlatiti, skratiti. Sama konstrukcija ove rečenice je potpuno suluda. Zašto bi neko to želeo? Kad bih pitala ljude to, oni priznaju da nisu ni svesni od čega je stvorena ta rečenica, samo da se tako kaže. A kada ih pitate kako može da ti bude dosadno i onda im objasnite šta sve mogu da rade, ne kažu ništa samo te gledaju kao ludaka od kojeg se treba skoloniti jer i on dosađuje.
Idem da izblejim
Ako si ti lik koji bleji onda imaš mnogo veće probleme nego da naučiš da se pokreneš, a onda staneš da pomištišeš ruže.
Da ne dužim priču, jako je tužno što neki ljudi ne primećuju kako se brzo pomeraju kazaljke na satu dok bleje i dosađuju se ili, ne daj bože, ubijaju vreme namrtvo.
Tako da, ako nemate internet i ne znate šta ćete sa sobom, ne paničite, udahnite duboko i pratite ove jednostavne savete.
Načini da se ubije vreme, ali i dosada:
- Izađite u šetnju
- Pregledajte stare albume
- Idite na kafu sa prijateljima ili knjigom
- Zavirite u delove grada u kojima niste bili
- Postite muzej ili izložbu
- Idite u bisokop
- Napravite čestitke za najmilije
- Pregledajte stare foldere u kompjuteru (e to je riznica smeha i podsmeha)
- Pozovite tetku koju nikad ne viđate i najavite joj da dolazite na kafu
- Pregledajte fioke i izbacite smeće
- Pregledajte orman, obucite stvari koje niste nosili nekoliko godina
- Vozite bicikl
- Popijte kafu sa roditeljima
- Crtajte
- Fotografišite (ne selfije)
Нема коментара:
Постави коментар