Dakle, dobar dan ;)
Slušam neku muziku, kuckam nešto, čitam komentare na
Fejsbuku, na Jutjubu, tvitove...
Intersantno je koliko su ljudi govna. Ne svi, naravno. Ali
ne bih sad o izuzecima nego o pravilu.
Dakle, nije mi jasno kako neko može uporno da sere po
stvarima, ljudima, svemu. Kako se bre ne umore i zar nemaju neka pametnija
posla?
Tako, recimo, vidimo ljude koji ispod neke pesmice na Jutjubu
upadnu u takvu raspravu epohalnih razmera, koja se ponekad završi pretnjama O.O
Te koliko je neki izvođač ružan, kako se obukao, pa nekako skoro uvek stignu do
rasprave o religiji, vojimeocaisina...
Ili kad su u pitanju statusi i svavovi na društvenim mrežama.
I umesto diskusije, to se pretvori u neargumentovano trolovanje.
Svaka čast, govnari :D
Jer vi ste savršeni.
Šta vas zabole da li se neko obukao u kesu ili je
homoseksualac, čime se bavi i kakva mu je faca.
Ako ti se neko ne dopada, pa nemoj da se družiš sa tom
osobom.
I ko je uopšte stručan da bilo šta kritikuje? Mišljenja su samo to, bila ona stručna ili ne.
Ako mi se nešto dopada, može stručnjak da mi mantra svakog
dana kako to ne valja. I obrnuto.
Ne valja? Super, ajd sad kreni lagano putem svojim,
savršenim, nepogrešivim, istančanog ukusa, a s mene sjaši.
Ok, izbacih ja iz sebe frustraciju.
Ali zašto sam, u stvari, besna na tzv. trolove. Evo zašto. Njima je to kao hobi i ne razmišljaju mnogo o tome šta kome govore i na koji
način. Ne znaju priču ljudi koje vređaju.
Reči bole. Bole kao udarci. Čak i kada smo u fazonu "Boli me
za ono što drugi misle", ružne reči se urezuju u podsvest. I čim moraš da kažeš kako te briga, znači da nisi ravnodušan. Ravnodušni ljudi ne govore to. Oni žive to.
Zato pazite kako koristite reči i u kom pravcu. Kad-tad naletećete
na nekog elastičijeg, pa vam se obiju o glavu.
A onda će biti igračka-plačka. Ništa na ovom svetu nije
džabe. Sve mora da se kupi i proda. Mada ne za pare, nego po zasluzi.
Zaradite i zaslužite poštovanje. Ne dobija se gratis.
Нема коментара:
Постави коментар