Ne možeš ti da budeš toliki kreten koliko ja mogu da budem ljubazna

Znate one ultra nadrkane ljude koji kao da se bude sa motkom u guzici?

Da, znate ih :D

Pitam se šta im fali u životu pa sikću okolo na ostali svet koji jednostavno pokušava samo da živi taj dan što je prijatnije moguće.

Pitam se da li je potrebno više energije da bi bio fin ili da bi bio drzak.

Da li je toliko teško reći "dobar dan" i "doviđenja", "hvala" i "izvolite"?

Ej, pa nismo mi zajedno ovce čuvali, a i da jesmo ne možeš da mi se obraćaš sa akcentom koji vuče na siktanje.

Prosto te nateraju da im se najebeš svega.

I to onda tako stvori taj neraskidivi krug neprijatnosti i loših manira i vređanja.

I više nije ni bitno ko je počeo, bitno je završiti s tim.

Hvala bogu pa ima dana kada sam malo pametnija i na svako izdrkavanje – radnika na šalteru, u biblioteci, prodavnici... odgovaram najsrdačnijim osmehom.

Na svako njihovo brecanje ja glasno i veselo kažem "hvala lepo", "prijatan dan".

Treba samo da im vidite face.

Kao da su se slučajno ukakili pa seli sa punim gaćama.

I priznajem, to je neka vrsta osvete koja ne izgleda tako, jer ne možeš ti da budeš toliki kreten koliko ja mogu da budem ljubazna.

I nekakako onda ne izlaziš iz prostorije nadrkan s maštovitim scenarijima u glavi šta bi mu sve rekao, pa kreneš i da se vratiš, da mu opsuješ sve po spisku, održiš predavanmje. Ideš tako dva-tri kilometara maštajući o tome "šta si mu sve rekao".

Posle pričaš prijateljima kako su ljudi kreteni i da više nikad nećeš da ideš tamo - stoka jedna nevaspitana! Verovatno ni dva razreda osnovne škole nema. Bla-bla-bla...

A kada upotrebiš mantru "dobar dan, kako ste, hvala najlepše, prijatan dan", izađeš sa osmehom i zaboraviš na "ukakenu" personu čim zakoračiš na ulicu.

Budite fini jedni prema drugima, čak i ako ste nadrndani tog dana, promenite taj začarani krug, obrnite ga u svoju korist.

Biće lepo i vama i njima.

U to ime, želim vam jako prijatan dan. 

Hvala vam na pažnji.